studio-misao

Ptica je, mora da je ptica
prokleta ptica-mora da je ona
mi znamo bolje od nje, ne mozze se njoj werowati
a mala zarazzena kugla poriwa I pozzude
malo parche smecca sa krilima I josh ima I petlju da pewa
uhwati pticu – ugrabi je- upucaj je-ne zanima me
uhwati je, dowuci je na zemlju iz wazduha
moramo je pocepati-evo ja cu prvi
moramo je spustiti na niwo swih nas koji naseljujemo zemlju

o chemu ona razmishlja?zar stwarno weruje da je bolja od ostalih stworenja koja rade I zziwe u prashini I na ulicama
widi je tamo, na drwetu, kako nas samo gleda popreko
kao da je ona odabrana da leti-dok mi idemo na dwe noge
ptica, melodija koju pewa
muziku koju stwara, natrljawa nam je na lice swakoj jutra
kao da nas podsecca da je wreme da ustanemo
poweccawa moju mrzznju
njen cvrkut, pretvoricu u vrisak
moj perjani prijatelju, tu je tvoj kraj
zbunjen mrznjom hvatam je za kljun,
motam je u krug dok joj se ne smuchi da pricha

zbaciccemo je sa njene grane, razwalicemo joj gnezdo
polomiccemo joj njene male nogice I njena jaja ccemo isprzziti za doruchak
ona je zmija koja mozze da leti-ona je samo hrana za muwe
ko je ona da misli da je bolja od nas samo zato shto je slobodna?!?

|| tags: misli author: tyler comments: 2 Comments

Eh, ta zuta shtampa.Crna je da crnja ne moze biti.Bizarno, skandalozno, morbidno, katastrofalno su samo neki od naslowa koji su naselili naslovne strane nashe “crne shtampe”.
Od naslovne strane pa sve do poslenje prozima se crna hronika.Do najsitnijih detalja smo upuceni kako je Umni Bolesnik usmrtio Nevinog Prolaznika.Pre par godina su imale emisije u kasnim vechernjim satima, jer tad omladina spava, jer nije zdravo da omladina ispod osamnaest godina vidi tako neshto.Danas, danas deca chitaju sve te crne vesti, i toliko su upuceni u ubistva da tachno znaju kojom satarom i kojim benzinom treba raspolagati, da bi se “oprostio” od Nevinog Prolaznika ili Bliznjeg Svoga.Seks droga nasilje strah put trachevi.to nashi malishani chitaju danas.Gde je “tik-tak” “Politikin zabavnik” Zagor”?
Pored crne hronike tu je i odeljak za crnu politiku.”Evropa je levo”-tvrdi jedan politichar, poslanik, statistichar, politikolog, otac chetvoro dece,dobar komshija.I naravno, ako on to kaze mora da je tako.Mi takvom choveku verujemo.Nakon dva dana se ispostavi da smo omashili skretanje.Uvek se nadje novi politichar sa istim titulama kao i ovaj pre njega, samo ovaj ima neverovatni ultra-dzidzi-hardcore-sadomazo-super kompasom, koji nas tachno vodi u Evropu.Sutradan se ispostavi da je taj kompas napravio neki komunista, i da nas taj kompas u stvari, unazadjuje.
Kada se umorimo od svih podataka koji su izreshetali nashe ojadjene umove, predjemo na odeljak crne zabave.Crna zabava je mesto gde su nekad bili aforizmi, osmosmerke.Sada su tu vesti iz novog sajber rijaliti shoua “Gledam Majku, a Menjam Zenu za Velikog Brata”.
Ja sam odluchio da ne chitam novine.Kada budem hteo mentalno da se osakatim, pljasnuccu se kamenom u glavu, lakse je…

|| tags: roots author: tyler comments: 1 Comment

pitam se zashto…
a vec znam odgovor.
ali treba imati petlju.
treba biti chovek i priznati sebi.
da…priznati sebi, kako to jebeno lako zvuchi.
dok sam gledao u sebe imao sam utisak da gledam u pakao.
u dushu neke jadne budale, koja ce brzo uginuti.
kontolisan strahom…
zabrinut stvarima koje ne mogu da promenim.
kuda, shta, kako, s kim, kad?
kako se samo trulo osecam.
da ja sam skot.
budala.
idiot.
govno…
sve shto volim sam unishtio.
kako to patetichno zvuchi.
sve shto sam voleo je umrlo ili se izmenilo.
sve shto sam voleo me je napustilo.
a sutra ce biti bolje?
postoji li sutra?
sutra?samo nastavak istog usranog danas…
boli, muchki.boli gadno…
svuda…
i uvek se provlache flashe.
da…ja sam skot…kreten…
ali, hajde, kazem-jesam…
shta sad?
ne osecam potrebu da promenim to.
shta sam ja onda?
ponos mi je negde tamo…hiljadu milja iza mene…
skot…nishta vishe…

|| tags: misli author: tyler comments: 2 Comments

neccu biti vezan za zemlju!
osecam se prevareno, prevario sam sebe
osecam se pobedjeno, pobedio sam sebe
davim svoju tugu, iznowa i iznowa
guram i ponishtavam ovu mizeriju
ova osecanja i instikti ostaju
kidam se, i muchim, da sebe izvuchem iz groba
pusti me da budem jedno sa vechnoshcu
pusti me da budem jedno
ja necu biti vezan za zemlju!
samo mi treba volja
da ponishtim ovaj nagon
a nemam snage
napravio sam sebi toliko prepreka
lechim se da bih ponovo patio
vreme mi nije dalo odmora
duhovno sam unishten
samo mi daj snage da se suprotstavim ovom grehu!
progonjen onim shto sam uchinio
i ova krivica i sramota je cena koju moram da platim?!
mrzim sebe zbog ove slabosti
ja necu biti vezan za zemlju!

|| tags: roots author: tyler comments: No Comments

Probudio sam se na zveket čeličnih kofa na pločicama, mokro šljiskanje metli, uz toplo žensko telo.

Soba je bila pećina visoke tavanice.Goli, beli gips preoštro je prenosio zvuk~ negde iza jutarnje buke služavki u dvorisštu čuli su se talasi.Pokrivač zgužvan izmedju mojih prstiju bio je od grubog lana, omekšanog bezbrojnim pranjima.

Setio sam se sunčeve svetlosti iza širokogzatamnjenog stakla.

Ona se promeškoljila u snu.

Pridigao sam se na lakat da je pogledam.

Nepoznato lice, ali ne jedno od onih koji me život u ovom gradu naučio da očekujem.

Obično je to bila neka serijska lepota, proizvod jeftine kozmetike po izboru i neumornog darvinizma mode, arhetip smućkan od najpoznatijih medijskih likova u poslednjih 5 godina.

Linija vilice je imala nešto od Srednjeg zapada, staromodno i srpsko.Bedra su joj skrivali plavi pokrivači, a sunčevi zraci koso su padali kroz proreze žaluzina od tvrdog drveta, preko njenih dugačkih nogu, u zlatnim dijagonalama.Lica devojaka pored kojih sam se budio, bila su poput ukrasa za haubu Božijih vozila.Usnula lica žena, istovetna i zatvorena, okrenuta prema praznini.Ali ovo se razlikovalo.Ovo je nekako već posedovalo značenje.Značenje i ime…

|| tags: misli author: tyler comments: No Comments

Izneverio si me.Trebao sam da znam da će se to desiti.Pocepao si sve što smo zajedno uradili.A zašto?Plašiš se da budeš čovek, da zauzmeš stav.Umorio sam se od tvojih „delanja sa pola srca“.Mislio sam da si sa moje strane, a sada si na mom putu, prepreka.Dozvolio sam ti da mi trošiš vreme.Ne možeš vratiti ono što je prošlo.Plašiš se da se „poturiš“ da izgubiš, a ja sam upravo izgubio komad sebe…Izdan sam od strane brata, prijatelja…Ej bre…Malo li si puta spavao i jeo kod mene?Kako možeš da živiš sa sobom?Kako smeš da me pogledaš u oči?Sačuvaj svoje izgovore, tvoja dela su rekla dovoljno.Prvi i poslednji put si me prešao, na mom si putu.Bio sam i bio bih tu za tebe.Ne bih oklevao, a sada, samo bih lagano odšetao.Nećeš to uraditi dva puta.

Žao mi je, ali ovo je sve što ću ti reći.Nemoj mi prilaziti…

|| tags: roots author: tyler comments: 2 Comments

Muka mi je više da slušam kako ljudi raspravljaju o Hamletovom oklevanju.Ovim tekstom ću pokušati da objasnim o čemu je sva nauka „HAMLETOVŠTINE“.

Vraćam se sa ispraćaja, ulećem u kuću, upadam u krevet.Snagom svog uma, ili snagom popijenog alkohola, činim da se soba okreće.Misli mi lete.Bujicu misli prekida svetlost, kao svetleća kapija na zidu moje sobe.Shavatih da je vinjak haluciogeno piće.Da li su to demoni alkohola došli po svoje?Iz portala izlazi svetleće čovekoliko biće.Gotov sam!Pogledah malo bolje utvaru, kad ono, Marlon Brando.

„Ja sam Hamlet“, reče duh.

„Misliš, Marlon Brando?“, zbunjen ja upitah…

„Ti ne znaš kako Hamlet izgleda, pa sam zamolio Branda da mi da svoje lice na par sati, čisto da te ne zbunjujem.“

„Kakav bre Hamlet?“

„Hamlet od Danske, sin pokojnog kralja Hamleta.“

„Aaaa.Dozvolite da vam se predstavim.Ja sam Saša od Vinjaka.“

Gledam duha, pitam se da li gubim razum ili sanjam.

„Javljam ti se, da bih ti objasnio svoju tragediju.“ reče on ponosno.

Poče Brando Hamlet da pripoveda.Otrov u uši, došao neki, oženio kraljicu, on to neće, otac mrtav, duh priča, hoće da ubije očuha, pa neće, pa hoće, na kraju ih pobije sve i otruje majku.

„Dobro, bre, sve je to lepo, ali što otrova majku, budalo?“

„Nisam ja majku otrovao, seljače priprosti, već je očuh moj mene vinom otrovati hteo, ali moja majka ispi tu čašu.“ Objašnjava on strpljivo.

„Pa, dobro, ali zašto si se toliko nećkao zašto ga nisi odmah ubio?“

„Ne bih to baš tako nazvao.Vidiš seljače, osveta je kompleksna stvar.Nije to samo zakolji, nabodi, zapali, otruj.Kada se nekom svetiš, želiš da se on muči, da strepi, da noćima sna nema.Kao kada vepra divljeg loviš.Goniš ga, goniš, pa kada ga izmoriš, onda ga tek ubiješ.Razumeš me?“, lagano objašnjava Brando Hamlet.

„Ne, apsolutno te ne kapiram.Ja sam čovek Srbin.Mi kada hoćemo da nekog ubijemo, lepo ga pozovemo u lov i zdravo.A vi Danci ste oduvek bili kukavice.Mnogo ste bre nesposobni.Ti bre Hamlete ne bi svoju guzicu mogao da nadješ sa dve ruke i mapom!“, zezam se ja.

„A ti seljače“-počeo je da pizdi Hamlet-„sprdnju od mene da praviš?!?Kletvu bacam na tebe, svaki vinjak koji popiješ, svaki ti se ogadio!!!“

Pogani Hamlet je nestao, ali teška kletva ostade.Od tada ne okusih vinjak.

p.s. Svako ko smatra da je Hamlet vrhunsko delo nad delima blah blah je u mojim očima priprosta pijana budala.

|| tags: misli author: tyler comments: 7 Comments

Ćutanje je zlato.

Mnogo puta sam to čuo, ali nikada nisam to “doživljavao” tako.Uvek sam smatrao da je ćutanje obaveza.Tako sam naučio od malena.Kada smo bili klinici, krali smo voće, bežali, sprdali se…Klinačka posla…Jednom me je lik kojem smo krali voće uhvatio i odveo pred oca.Dok me je vozio, uporno je pitao ko je još krao samnom, a ja sam samo jednom rekao “Niko” i nastavio sa ćutanjem.Nisam hteo da drukam ikoga,ikad.Kada sam imao 7 godina ukrao sam dedi 10 dem da bih kupio “dzija-dzojca” (G.I. Joe).Otac me je propisno nagradio za moj postupak, i od tada mi se kradja gadi.Danas nije lako ćutati…Bilo je tuča u školi, u kojima sam ja izvukao deblji kraj, ali nikada nisam rekao ko me je tukao, već “…udario sam u vrata, pao sam niz stepenice” i tako te gluposti.Nisam to pričao zato što sam se plašio, već da niko ne bi mogao da upre prstom u mene i da me nazove “Drukaro!”.Pre dve nedelje sam sedeo u lokalu, kafić prazan, samo konobar i ja.Upada finasijski inspektor i dva pandura.Prilaze konobaru, DZA-BU, i onda prilaze meni.Počinje priča:

–Gde ti je račun?

-Ne znam…

–Da li si dobio račun?

-Jesam…(nisam dobio račun u tom kafiću, za 5 godina koliko dolazim tu)

–Pa gde je, ako si ga dobio?

-Ne znam…

–Mališa. reci lepo da nisi dobio račun i dobićeš 500 dinara, jer si prijavio neregularno vodjenje posla.

Revoltiran nuđenjem novca radi cinkarenja, kažem

-Poj*o sam ga…

PLJAS!Jebeni pandur mi je udario šamar!

–Ti to nas zajebavaš?!?

-Dajte mi broj značke, tužiću vas za fizički napad!

Bridi mi obraz, uvredjen, besan!Oni su se pokupili i zapalili…Tužiti pandura za zlostavljanje kao i skok iz aviona bez padobrana.Sigurno se sjebeš…Nikada ne bih mogao da dokažem da me je udario…

Ali…Imam zahvalnost gazda i nekih njihovih prijatelja, konobara…Imam i reputaciju da nisam druknuo nikog…Nisu bitna pića, zahvalnost, bitno je da sam ostao dosledan sebi…Ćutanje je obaveza.

|| tags: misli author: tyler comments: 2 Comments

Imam tu misao.Želeo bih da ti skačem po licu.

Imam tu misao.Želeo bih da te prebijem.

Imam tu misao.Želeo bih da te dobro dobro prebijem.

Imam tu misao.Želeo bih da te nema.

|| tags: misli author: tyler comments: 5 Comments

Volim kada se ona smeje.

Volim kada ona priča.

Volim kada ona dodiruje.

Volim kada ona trepće.

Volim kada se ona smeje.

Volim kada se ona benavi.

Volim kada ona hoda.

Volim kada je ona ljuta.

Volim kada ona ljubi.

Volim kada je ona tu…

Ovo sam napisao pre 6-7 godina…Prva ljubav zaborava nema.:)

|| tags: misli author: tyler comments: 2 Comments